Naučnici procenjuju da u galaksiji Mlečni put postoji 100 milijardi planeta, a još više u univerzumu. Ali uprkos najboljim naporima generacija naučnih genija, postoji samo jedna planeta za koju znamo da podržava život: Zemlja. Ova prelepa plavo-zelena planeta je čudo, ispunjeno neverovatnim prirodnim čudima.  This beautiful blue-green planet is a miracle, filled with amazing natural  .

Pa ipak, mi ovu planetu uzimamo zdravo za gotovo i naneli smo joj kataklizmičnu štetu. Stvorili smo klimatsku krizu, krizu biodiverziteta, sveobuhvatno zagađenje i nagli porast zaraznih bolesti zoonotskog porekla, što je primer strašne pandemije COVID-19. Svake godine ima sedam miliona prerane smrti zbog  zagađenja vazduha, stotine hiljada dece mlađe od pet godina. Kontaminirana voda i toksične hemikalije ubiju još 2-3 miliona ljudi svake godine.

Sva ljudska prava na kraju zavise od zdrave biosfere i  sigurne klime. Bez funkcionalnih ekosistema, koji zavise od zdravog biodiverziteta, ne bi bilo čistog vazduha za disanje, sigurne vode za piće ili hrane bogate hranljivim materijama za jelo. Među ljudskim pravima koja su ugrožena i kršena globalnom ekološkom krizom su prava na život, zdravlje, hranu, zdravu životnu sredinu, vodu, odgovarajući životni standard i kulturu.

Decenijama su vlade potpisivale ugovore i obećavale da će se boriti protiv klimatskih promena, zagađenja i opadanja biodiverziteta, posebno 1992. godine Okvirnom konvencijom UN-a o klimatskim promenama i Konvencijom o biološkoj raznolikosti.????? In retrospect, it’s an embarrassing litany of bold rhetoric, timid action and broken promises.

Od 1992. emisije gasova sa efektom staklene bašte porasle su više od 60%. U Pariskom sporazumu iz 2015. godine, države su se obavezale da zadrže porast prosečnih globalnih temperatura na 2 stepena, istovremeno nastojeći da zadrže porast na 1. 5. Ipak smo već na 1. 2 i očigledno ne na putu ka ispunjenju pariskih ciljeva.

Slično tome, nijedan od ciljeva za očuvanje prirode o kojima su se strane Konvencije o biodiverzitetu dogovorile 2000. godine nije ispunjen do 2010. godine. Nijedan od ciljeva biološke raznolikosti Aichi nije postignut do 2020. godine.

Upozorenja naučnika nikada nisu bila strašnija ili jasnija. IPCC, IPBES, starosedeoci i mladi pozivaju na brze, sistemske i transformativne promene u ljudskom društvu radi rešavanja globalne ekološke krize.

Zbog toga postoji važna i obećavajuća uloga ljudskih prava. U poslednjim vekovima prava su igrala ulogu pokretača društvenih transformacija, uključujući ukidanje ropstva, napredak ka ravnopravnosti žena i kraj apartheida. Prava strateški i uspešno koriste autohtoni narodi, LGBTK + pojedinci i osobe sa invaliditetom. Nikada nije jednostavno, lako ili brzo, ali ne može biti sumnje da su ljudska prava izazvala pozitivne promene.

Ljudska prava mogu pomoći u prevazilaženju Ahilove pete (ranjivosti) međunarodnog zakona o životnoj sredini – odsustvo efikasnih mehanizama izvršenja i kao rezultat toga nedostatak odgovornosti. Vrhovni sud Holandije je u slučaju Urgenda 2019. godine presudio da je holandska vlada kršila prava svojih građana (npr.. građansko pravo na život) prema Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima propuštanjem preduzimanja dovoljno ambicioznih mera za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Sud je naložio vladi da napravi brže i veće smanjenje emisija. Vlada je odgovorila tako što je ranije zatvorila fabrike uglja, uložila milijarde dolara u obnovljive izvore, postavila solarne panele na krovove svih škola, smanjila ograničenja brzine i još mnogo toga.

Zakoni o životnoj sredini i ljudska prava podjednako su odgovorni Environmental law plus human rights equals accountability.

Klimatski slučajevi zasnovani na ljudskim pravima niču širom sveta. Ostrvljani Torres Strait pokrenuli su slučaj protiv Australije Komitetu UN za ljudska prava, tvrdeći da australijski bezdan o klimatskim promenama krši njihova prava na život, zdravlje i kulturu.  Climate cases based on human rights are springing up all over the world. The Torres Strait Islanders filed a case against Australia with the UN Human Rights Committee, arguing that Australia’s abysmal record on climate change violates their rights to life, health and culture.

(POSLE ISPRAVKE SPOJITI SA GORNJIM PASUSOM) Greta Thunberg i još petnaest mladih ljudi podneli su sličan slučaj pred UN-ovim komitetom za prava deteta, tvrdeći da neadekvatna klimatska akcija krši njihova prava. Još je snažnije, u kontekstu planetarne vanredne situacije, pojava i evolucija prava na život u sigurnom, čistom, zdravom i održivom okruženju.  Even more powerful though, in the context of the planetary environmental emergency, is the emergence and evolution of the right to live in a safe, clean, healthy and sustainable environment.

Na međunarodnom nivou ovo pravo se prvi put spominje u Stokholmskoj deklaraciji, političkoj izjavi koja je proizašla iz prvog globalnog samita o životnoj sredini. Portugalija i Španija su bile prve zemlje koje su ovo pravo postavile u svoje ustave, 1976. odnosno 1978. godine.

Danas se ovo pravo nalazi u ustavima u više od  100 zemalja. Nalazi se u zakonima o zaštiti životne sredine u više od 100 zemalja. Pravo na zdravu životnu sredinu prvi put se pojavilo u regionalnim ugovorima o ljudskim pravima s Afričkom poveljom o ljudskim pravima i pravima naroda iz 1981. godine, a sada se nalazi u regionalnim ugovorima koje je ratifikovalo više od 130 država. Ukupno, pravo na zdravu životnu sredinu je priznato u zakonima više od 80% država UN-a (156 od 193).

Šta je pravo na zdravu životnu sredinu? To je skup materijalnih i   ILI proceduralnih  prava???. Materijalna uključuju (podrazumevaju) čisti vazduh, sigurnu i dovoljnu količinu vode, zdravu i održivo proizvedenu hranu, netoksično okruženje u kojem ljudi mogu da žive, rade, uče i igraju se, zdrave ekosisteme i biodiverzitet i sigurnu klimu. Proceduralna ILI  procesna prava uključuju pristup informacijama o životnoj sredini, učešće javnosti u donošenju odluka o životnoj sredini i pristup pravdi. It is a bundle of substantive and procedural rights. non-toxic environments where people can live, work, study and play, healthy ecosystems and biodiversity, and a safe climate.

OVO DODATI GORNJEM  PASUSU POSLE IZMENA TEKSTA .Tumačenje prava na zdravu životnu sredinu vođeno je ključnim principima, uključujući nediskriminaciju, ?????non-regression,  predostrožnost i prevenciju.

Da li zaista ima razlike? Odgovor je nedvosmisleno DA. Istraživanja pokazuju da je pravo na zdravu životnu sredinu poslužilo kao pokretač za snažnije zakone i politike zaštite životne sredine, povećanu primenu i sprovođenje zakona, veći nivo učešća javnosti u donošenju odluka o životnoj sredini i što je najvažnije, poboljšane ekološke performanse. improved environmental performance. Istraživanja pokazuju da su zemlje koje priznaju ovo pravo brže smanjile zagađenje vazduha, žešće smanjile emisiju staklenih gasova i obezbedile sigurnu vodu za piće većem delu svojih građana. Research indicates that countries recognizing this right have reduced air pollution faster, reduced greenhouse gas emissions more deeply and provided safe drinking water to a higher share of their citizens.

Evo nekoliko konkretnih primera među mnogima širom sveta.

Slovenija, vodeći zagovornik prava na zdravu životnu sredinu, odlučila je da se ozbiljno pozabavi recikliranjem i kompostiranjem. Procenat otpada koji ide na deponiju pao je sa 76% na 7% između 2009. i 2017. godine, što je Sloveniju učinilo globalnim liderom u reciklaži. Slovenija je takođe povećala zaštićena prirodna područja na više od 40% zemlje.  

Kostarika je mala država sa srednjim prihodima sa inspirativnom pričom o snazi prava na zdravu životnu sredinu. Otkako je 1994. dodala ovo pravo svom ustavu, Kostarika je preokrenula decenijama dug proces krčenja šuma, udvostručivši šumski pokrivač sa 25% na preko 50%. Povećali su udeo zaštićenog zemljišta u nacionalnim parkovima na 28%. Usvojili su zakone o zabrani eksploatacije površinskih kopova i razvoja nafte i gasa u moru.  98% električne energije generišu vetrom, vodom i sunčevom svetlošću. Oni prihode od poreza na ugljenik plaćaju starosedeocima i poljoprivrednicima da bi sačuvali zemlju. I planiraju da budu jedna od prvih nacija na svetu koja je u potpunosti dekarbonizovala svoju ekonomiju.

U Francuskoj je R2HE dodat ustavu 2004. godine kao deo kratke, ali moćne Povelje o životnoj sredini. Ovo je bio pokretač za prvi nacionalni zakon na svetu koji zabranjuje fraking, prvi nacionalni zakon koji je okončao sve upotrebe svih neonikotinoidnih pesticida koji ubijaju pčele, a nedavno i zakon koji zabranjuje francuskim kompanijama izvoz pesticida koji nisu odobreni za upotrebu u Francuskoj. Francuska je jedna od prvih država na svetu koja je zakonom izričito priznala da ljudi imaju pravo da udišu čist vazduh.

U Argentini su, zahvaljujući pravu na zdravu životnu sredinu, uložene milijarde dolara u obnavljanje sliva Matanza-Riachuelo i konačno poštovanje prava ljudi koji žive u najsiromašnijim delovima Buenos Airesa.

U Čileu je pravo na zdravu životnu sredinu podstaklo početke čišćenja i obnove ozloglašenog žrtvovanog područja, Kuintero-Puchuncavi.

U Keniji je pravo na zdravu životnu sredinu pomoglo da se blokira ono što bi bio katastrofalni projekat proizvodnje električne energije na ugalj u Lamu na istočnoj obali.

U Meksiku je pravo na zdravu životnu sredinu korišćeno za blokiranje nesavesnog turističkog razvoja koji bi uništio ekosistem mangrova.

Na Filipinima je iskorišćeno pravo na zdravu životnu sredinu da se zaustavi seča starih šuma i pokrene masovni projekat čišćenja i obnove zaliva Manila.  

Grupa kolumbijske dece i omladine podnela je tužbu protiv svoje vlade zbog krčenja šuma, a 2018. godine Vrhovni sud Kolumbije doneo je globalno važnu odluku koja se bavi i klimatskim vanrednim situacijama i prirodnom krizom. Sud je presudio da krčenje šuma u kolumbijskom delu prašume Amazona krši pravo na zdravu životnu sredinu.   Sud je naložio vladi da se sastane sa mladima i vodećim naučnicima kako bi razvila plan za brzo zaustavljanje krčenja šuma.

Pravo na zdravu životnu sredinu, naravno, nije čarobni štapić. Prošle godine to nije sprečilo Vrhovni sud Norveške da podrži odluku vlade da otvori nova područja Severnog ledenog okeana za istraživanje nafte. To nije sprečilo vladu Bolsonara u Brazilu da preokrene decenijski napredak u smanjenju krčenja šuma i industrijskog zagađenja. Ali s obzirom na sve dokaze, to je očigledno pokretač pozitivnih promena.

Nažalost, pravo na zdravu životnu sredinu još uvek nije priznato milijardama ljudi. Trideset i sedam država, uključujući Sjedinjene Države, Kinu, Kanadu, Ujedinjeno Kraljevstvo, Japan i Australiju, to ne priznaju.

Takođe je razočaravajuće što to pravo nikada nije priznato na globalnom nivou. UN raspravljaju o priznavanju prava na zdravu životnu sredinu od ranih 1990-ih. Više od 100 miliona ljudi umrlo je prevremenom smrću ????????? od kada su započete te rasprave More than 100 million people have died preventable premature deaths because of environmental causes since those debates began. To je zaista neshvatljiva statistika.That’s really an unfathomable statistic.

Dobra vest je da postoji neviđeni zamah ka priznavanju (možda porast priznavanja) UN-a na zdravu životnu sredinu The good news is that there is unprecedented momentum towards UN recognition of the right to a healthy environment. Grupa država koju predvode Kostarika, Fidži, Finska, Maldivi, Monako, Maroko, Slovenija i Švajcarska posvećena je uvođenju rezolucije, moguće 2021. godine, ali najkasnije 2022. godine. Gotovo 70 država usvojilo je zajedničku izjavu kojom se podržava ova akcija na zasedanju Saveta za ljudska prava u martu. Prošlog septembra, preko 1.000 organizacija civilnog društva pisalo je Savetu za ljudska prava tražeći hitnu akciju. Generalni sekretar UN-a, Visoki komesar za ljudska prava, šef Programa UN-a za životnu sredinu i šef UNICEF-a zatražili su da UN priznaju ovo pravo, a 15 agencija UN-a je nedavno pružilo snažnu podršku.

Nikada nije bilo toliko potrebno.

Kratkoročno, cilj je univerzalno priznavanje prava na zdravu životnu sredinu putem rezolucija Saveta za ljudska prava i Generalne skupštine. Srednjoročno gledano, to pravo trebalo bi ugraditi u pravno obavezujući globalni instrument, kao što je Globalni pakt za životnu sredinu koji je prvi predložila Francuska ili Treći međunarodni pakt Third International Covenant. Na kraju, pravo treba dodati Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima.  

Iako nisu pravno obavezujuće, rezolucije UN prave razliku. UN su 2010. godine prvi put priznale pravo na vodu. Od tada je ovo pravo dodato ustavima, ugrađeno u zakone i politike, uticalo je na sudske odluke, i što je najvažnije, podstaklo je veću akciju vlada da ispune obećanja.  Even though they are not legally binding, UN resolutions do make a difference. In 2010, the UN recognized, for the first time, the right to water. Since then, this right has been added to constitutions, incorporated into laws and policies, influenced court decisions, and most importantly, has sparked greater government action to deliver on the promise.  U Kanadi, zemlji koja se nekada protivila priznavanju prava na vodu, rezolucija UN-a izazvala je nagli napredak politike caused a policy breakthrough. Od 2015. vlada Kanade udružila se sa starosedelačkim vladama u izgradnji infrastrukture sigurne vode za piće za 98 zajednica koje su patile ?????????? Since 2015, the government of Canada has partnered with Indigenous governments to build safe drinking water infrastructure for 98 communities that were suffering under long-term boil water advisories.

Države moraju ne samo da priznaju, već i da primene osnovno ljudsko pravo na život u sigurnom, čistom, zdravom i održivom okruženju. To znači korišćenje pristupa zasnovanog na pravima za suzbijanje klimatske krize, očuvanja biodiverziteta, sprečavanja zagađenja vazduha i globalne vodene krize That means using a rights-based approach to tackling the climate crisis, biodiversity conservation, air pollution and the global water crisis.. Sa fosilnih goriva moramo što pre preći na obnovljive izvore energije. Moramo poštovati prava starosedelačkih naroda na zemlju, vodu i vrste koje održavaju njihove kulture, istovremeno štiteći 30% svetske zemlje i vode do 2030. godine. We must respect the rights of Indigenous peoples to the lands, waters, and species that sustain their cultures while protecting 30% of the world’s lands and waters by 2030. Moramo stvoriti kružnu ekonomiju u kojoj se sve što ljudi naprave i koriste može ponovo upotrebiti, reciklirati ili bezbedno kompostirati. 

Sa COVIDom-19 čovečanstvo plaća zaista strašnu cenu za ignorisanje upozorenja naučnika. Ne smemo ponoviti istu grešku ignorišući naučnike koji proučavaju klimu i ekologe. Nije kasno da odgovorimo na globalnu ekološku krizu, ali vreme ističe.

Ako ne uspemo da primenimo pristup zasnovan na pravima u zaštiti biosfere, buduće generacije živeće u ekološki siromašnom svetu, lišenom kritičnog doprinosa prirode ljudskom blagostanju, opustošenom sve češćim pandemijama i podstaknutim produbljivanjem ekoloških nepravdi. If we fail to employ a rights-based approach to protecting the biosphere, future generations will live in an ecologically impoverished world, deprived of nature’s critical contributions to human well-being, ravaged by increasingly frequent pandemics, and driven by deepening environmental injustices.

Ako ljudska prava i prirodu stavimo u središte post-pandemijskog oporavka, ljudi bi mogli postići pravednu i održivu budućnost u kojoj ljudi žive srećnim, zdravim i ispunjenim životom u skladu s prirodom. If we place human rights and nature at the heart of the post-pandemic recovery, humans could attain a just and sustainable future in which people live happy, healthy and fulfilling lives in harmony with nature.