Zašto je neophodno uvrstiti ekocid u Rimski Statut

Why it is necessary to include ecocide in the Rome Statute (tbsnews.net)

Ako bude uključen u Rimski statut, ekocid – protivpravna i bezobzirna dela koja ozbiljno štete životnoj sredini – postala bi zločin od velike međunarodne zabrinutosti pored genocida, ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i zločina agresije.

Skupština država članica Međunarodnog krivičnog suda (ICC) održala je svoj godišnji sastanak od 6. do 11. decembra 2021. na kojem su se okupile države potpisnice Rimskog statuta, države posmatrači, pozvane države, međunarodne i regionalne organizacije i predstavnici civilnog društva kako bi razgovarali o ključnim izazovima koji su pred Statutom.

Najznačajniji napredak je, međutim, napravljen negde drugde i nije uključivao velike sile poput SAD ili Kine. Umesto toga, na događaju čiji je domaćin Republika Vanuatu

i Nezavisna Država Samoa, označen kao „kolateralni događaj“, definisan je novi međunarodni suštinski zločin koji se zove „ekocid“.

Dana 22. juna 2021. godine najavljena je nova zakonska definicija pojma ekocid. Komisija nezavisnih eksperata koju je formirala Stop Genocide Foundation je kreirala definiciju za potvrđivanje (uspostavljanje) novog krivičnog dela prema Rimskom Statutu.

Nacrt definiše ekocid kao „protivpravna ili bezobzirna dela koja su počinjena sa saznanjem da postoji velika verovatnoća ozbiljne i široko rasprostranjene ili dugoročne štete po životnu sredinu prouzrokovanu tim delima.”

U pravnom smislu, ekocid se odnosi na ozbiljno oštećenje ili uništavanje životne sredine ili njenih elemenata na način da se poremeti boravak, mirno uživanje u ekosistemu. Ekocid se generalno definiše kao uništavanje prirodne sredine ili ekosistema namernim ili nemarnim ljudskim delovanjem.

Ali da li i treba li i to da bude ugrađeno u Rimski statut?

Međunarodni krivični sud (ICC) je zvanično osnovan 2002. godine da procesuira najteže zločine od interesa za međunarodnu zajednicu: genocid, ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i zločine agresije.

Sada, Rimski statut pominje životnu sredinu, ali samo u kontekstu ratnih zločina. Iako je pohvalno uključivanje odredbi koje prepoznaju životnu sredinu kao objekat međunarodne zaštite, takva zaštita nije bila dovoljna.

Štaviše, može se napomenuti da zaštita životne sredine tokom ‘ratnih zločina’ nema smisla, jer se ozbiljna ekološka šteta nanosi i u vreme mira.. Postoji potreba da se ide dalje od vojnih sukoba i ratnih zločina. Pošto postoji veza između degradacije životne sredine i ljudskih prava, to bi trebalo tretirati kao prekršaj prema Rimskom statutu.

Industrijski bogate nacije i njihove korporacije rade na tome da ostvare profit. Tokom rata u Vijetnamu, vlada Sjedinjenih Država je, tokom 10 godina, poprskala 19 miliona galona jakih herbicida, uključujući Agent Orange. Vijetnam, Kambodža i Laos su bili teško pogođeni tokom tog perioda.

Druge moćne nacije poput Kine, Indije, Rusije i Nemačke takođe su odgovorne za ekocid jer su odgovorne za zagađivanje vodenih površina, oštećenje šuma, dovođenje biljaka, životinja i čitavih ekosistema na ivicu izumiranja i uništavanje prirodnih resursa.

Pošto su se opasnosti po životnu sredinu ubrzale, preduzimaju se drastične i stroge mere. 2015.godine holandska ekološka grupa Urgenda Foundation i 900 holandskih građana uspešno su tužili holandsku vladu zbog neaktivnosti u vezi sa klimatskim promenama.

Nedavno je francuski parlament usvojio Zakon o klimi i otpornosti, kojim je ekocid definisan kao krivično delo i za njega predviđena kazna do 10 godina zatvora i novčana kazna od 22.5 miliona evra (€) (25.8 miliona dolara ($)). 

Prošle godine, All Rise, grupa pravnika za klimu, podnela je slučaj Međunarodnom krivičnom sudu jer je želela da pokrene istragu protiv brazilskog predsednika Jaira Bolsonara za zločine protiv čovečnosti zbog podsticanja masovnog uništenja Amazonije.

Iako ne postoji međunarodno zakonodavstvo kodifikovano protiv ekocida, nekoliko zemalja je preuzelo inicijativu i počelo da formuliše stroge zakone protiv ekocida. Vijetnam je bio prva zemlja koja je kodifikovala nacionalni zakon o ekocidu 1990. godine. Postoje i druge zemlje poput Gruzije, Jermenije, Rusije, Ukrajine, Belorusije, Ekvadora i Tadžikistana koje su takođe kodifikovale ekocid kao prekršaj.

Proces priznavanja ekocida kao međunarodnog zločina je prolongiran, ali ide u pravom smeru. U decembru 2022. bilo koja od 123 zemlje članice može predložiti ovaj nacrt zakona kao amandman na Rimski statut u Skupštini država članica (ASP).

Nakon toga, za usvajanje je potrebna dvotrećinska većina na ASP-u ili na revizijskoj konferenciji. Napredak u pogledu klimatskih promena biće daleko lakši i normalnijii za postizanje na MKS-u nego na godišnjoj konferenciji strana UN-a, samitu UN o klimatskim promenama.

Velike nade i očekivanja se polažu u godišnje Konferencije strana (COP), ali COP26 u Glazgovu u novembru 2021. bolno je pokazao da bi mali broj moćnih nacija zagađivača mogao da “izbaci iz koloseka” (skrene sa pravog puta) proces i spreči bilo kakav stvarni napredak.

S druge strane, na Skupštini MKS-a, svaka nacija ima samo jedan glas, a moćni loši akteri nemaju pravo veta.

Ipak, početna prepreka na putu uspešnog sprovođenja je vreme. Istorija Rimskog statuta nas podseća da izmene (amandmani) moge da traju godinama, od prvog predloga do konačne ratifikacije. Nažalost, nemamo mnogo tog luksuza zahvaljujući klimatskim promenama.

Neki zagovornici tvrde da ovaj dugotrajan proces prihvatanja izmena može biti prikriveni blagoslov. Korporativno ponašanje će početi da se menja čim neka zemlja podnese predlog. Očekuje se da bi preduzeća to vreme mogla da iskoriste kao prelazni period za promenu načina poslovanja.

Korporacije u vlasništvu investitora kao što su Chevron, Exxon, BP i Shell koje su zajedno proizvele 10% globalnih emisija ugljenika biće posebno ranjive na optužbe za međunarodni ekocid.

Čak i velike sile poput SAD i Kine, koje se nisu pridružile Rimskom Statutu, neće biti van dometa zakona. Zločini počinjeni na tlu država članica su u nadležnosti suda. Nije bitno da li počinioci potiču iz zemlje koja nije potpisnica Rimskog Statuta.

U Bangladešu, parlamentarni odbor na čelu sa Saber Hossain Chovdhurijem (Saber Hossain Chowdhury) već je insistirao na vladi da čin uništavanja životne sredine stavi pod delokrug zakona tako što će ekocid tretirati slično kao i genocid.

Bangladeš je započeo kampanju protiv ekocida. Od razvojnih projekata se sada zahteva da budu zeleniji, inkluzivniji i otporniji na klimu (climate resilient project). Standardni formular za predlaganje razvojnih projekata izmenjen je 2012-2013. i uključio je specifična pitanja siromaštva i životne sredine – klimatska razmatranja u četiri ključna sektora kao što su poljoprivreda, voda, ruralni razvoj i transport.

2021. ekocid je bio slučajan za MKS. Sledeće godine će to biti glavni događaj praćen velikim pritiskom javnosti i velikom zainteresovanošću. Nakon toga, borba protiv zloupotrebe klime može početi na odlučniji način.

Da bi se osigurala efikasnost istrage i krivičnog gonjenja ovog novog zločina u okviru Statuta, potreban je konkretan prikaz proceduralnih provera i ravnoteža unutar pravnog okvira MKS-a.

Neophodno je učiniti da ekocid i teški ekocid postanu posebna krivična dela po posebnom postupku. Uprkos nekim izazovima, predloženi zločin ekocida bi ukazao na pouzdano rešenje ako je istinski uključen kao ključni međunarodni zločin, tako što bi zagađivači krivično odgovarali u slučaju masovnog uništenja ekosistema.

Zločin ekocida bi uvećao ozbiljnost ekološke štete pozivajući na hitno smanjenje masovnog uništenja životne sredine. Na taj način, on bi ubedio da takav čin masovnog uništavanja životne sredine i ekosistema više ne treba ignorisati. Uvrštavanjem njega kao osnovnog zločina, bi potvrdilo ozbiljnu posvećenost međunarodne zajednice u celini.

Tarin Hasan je student Pravnog fakulteta Univerziteta u Čitagongu ( the Department of Law at the University of Chittagong)

Odricanje od odgovornosti: Stavovi i mišljenja izražena u ovom članku su autorovi i ne odražavaju nužno mišljenja i stavove The Business Standarda.