NOVA EKOCID DEFINICIJA

Uključivanje ekocida u Rimski statut uvrstilo bi novi zločin, kao 5ti, trenutno nedostajući Zločina Protiv Mira, u međunarodno krivično pravo. Ovo bi bio prvi usvojeni od 1945. godine. Temeljio bi se na postojećem zločinu ozbiljne štete po životnu sredinu tokom oružanog sukoba, odražavajući pritom činjenicu da se danas najteža šteta po životnu sredinu događa u doba mira, situacije koja trenutno nije u nadležnosti Međunarodnog Krivičnog Suda (ICC). Ova definicija ekocida pruža državama potpisnicama Rimskog statuta priliku da se suoče sa danasnjim izazovima.

II Predložene izmene i dopune Rimskog statute

Da bi se ekocid kao novi zločin dodao Rimskom statutu, Komisija preporučuje sledeće izmene i dopune:
Napominjemo da se posledične izmene mogu zahtevati i za druge odredbe Rimskog statuta, poput člana 9, i Pravilnika o Postupku i Dokazima MKS-a i Elemenata Zločina.

A. Dodatak preambularnog stava 2 bis Zabrinuti zbog toga što životnoj sredini svakodnevno preti ozbiljno uništavanje i propadanje, što ozbiljno ugrožava prirodne i ljudske sisteme širom sveta,
B. Dodatak članu 5 (1) (e) Zločin ekocida.
C.Dodatak člana 8 ter

Član 8 ter Ekocid

1. Za svrhu ovog statuta, “ekocid” podrazumeva nezakonita ili bezobzirna (nemoralna) počinjena dela za koje se unapred zna da postoji velika verovatnoća da će prouzrokovati teške i široko rasprostranjene ili dugoročne štete po životnu sredinu.

2. U smislu stava 1:

  • a. “Bezobzirno” znači uz nepromišljeno zanemarivanje štete koja bi bila očigledno prekomerna u odnosu na očekivane socijalne i ekonomske koristi;
  • b.”Teška” označava štetu koja uključuje vrlo ozbiljne štetne promene, poremećaje ili štetu bilo kom elementu životne sredine, uključujući ozbiljne uticaje na ljudski život ili prirodne, kulturne ili ekonomske resurse;
  • c.”Široko rasprostranjeno” označava štetu koja se proteže izvan ograničenog geografskog područja, prelazi državne granice ili je pretrpi čitav ekosistem ili vrsta ili veliki broj ljudskih bića;
  • d. „Dugoročno” označava štetu koja je nepovratna ili koja se ne može nadoknaditi prirodnim oporavkom u razumnom vremenskom roku;
  • e. „Životna sredina” označava zemlju, njenu biosferu, kriosferu, litosferu, hidrosferu i atmosferu, kao i svemir

Dodatak člana 8ter, (osnovna definicija ekocida)

Komisija preporučuje da se novi zločin ekocida usvoji kao član 8 ter Rimskog statuta.

Struktura predložene definicije izvedena je iz člana 7 Rimskog statuta, Zločini Protiv Čovečanstva: prvi pasus navodi zločin, a drugi pasus definiše niz njegovih osnovnih elemenata.

Brojni aspekti predložene definicije izvedeni su iz postojeće odredbe Rimskog statuta u vezi sa štetom u prirodnom okruženju:

Član 8 (2) (b) (iv).1 4 Tu spadaju:

  1. upotreba izraza „široko rasprostranjena”, „dugoročna” i „ozbiljna” da opiše zabranjenu štetu;

  2. test proporcionalnosti („očigledno prekomerno u odnosu na konkretnu i direktnu ukupnu vojnu prednost koja se očekuje”); i

  3. korišćenje odgovornosti za ugrožavanje, radije nego zahteva za materijalizovanjem štete.

Ovde predloženo novo krivično delo izvlači svoje suštinske elemente iz već poznatog jezika koji je uključen u postojeće međunarodne pravne sporazume.

Međutim, kako je predloženo, obim ratione materiae novog zločina ekocida razvio bi postojeći zakon proširujući zaštitu životne sredine međunarodnim krivičnim pravom izvan vremena oružanog sukoba na doba mira (moglo bi se reći da sve ovo liči na dešavanja iz 1945. godine, kada su određene zabrane kao ratni zločini proširene na ono što će postati zabrane u svako doba, genocid i zločin protiv čovečanstva).

  1. Pragovi: Predložena definicija stvara dva praga za zabranjeno ponašanje:

Prvo, mora postojati znatna verovatnoća da će ponašanje (koje uključuje radnju ili propust) prouzrokovati ozbiljnu i široko rasprostranjenu ili dugoročnu štetu po životnu sredinu.

Komisija prepoznaje da ovaj prag, sam po sebi, može biti preterano inkluzivan. Postoje aktivnosti koje su legalne, društveno korisne i odgovorno vođene kako bi se umanjili uticaji koji uprkos tome prouzrokuju (ili će verovatno prouzrokovati) ozbiljnu i široko rasprostranjenu ili dugoročnu štetu po životnu sredinu. Stoga Komisija smatra da je neophodno uključiti i drugi prag. .

Drugi prag zahteva dokaz da su radnje nezakonite ili bezobzirne. Ovaj dodatni prag zasniva se na principima zaštite životne sredine koji uravnotežuju društvene i ekonomske koristi sa štetom po životnu sredinu kroz koncept održivog razvoja.

Sa ova dva praga, tužilaštvo bi trebalo da dokaže značajnu verovatnoću prouzrokovanja ozbiljne i ili široko rasprostranjene ili dugoročne štete radnjama ili propustima koji su ili nezakoniti ili bezobzirni

2. Definicija pojmova:

a. “Ozbiljna i ili široko rasprostranjena ili dugotrajna”

Ovi pojmovi se pojavljuju u dva člana Prvog dodatnog protokola Ženevskih konvencija iz 1977. godine ( „API” ) koji se bave zaštitom životne sredine2; u članu 8 (2) (b) (iv) Rimskog statuta; u Konvenciji iz 1976. godine o zabrani vojne ili bilo koje druge neprijateljske upotrebe tehnika modifikacije životne sredine ( „ENMOD”)3; i u nacrtu komisije za međunarodno pravo iz 1991. godine međunarodnog krivičnog dela namerne i teške štete po životnu sredinu4. Dok ENMOD koristi disjunktivnu / rastavnu (široko rasprostranjeno, dugotrajno ili ozbiljno), API i Rimski statut koriste konjuktivnu/povezujuću formulaciju „široko rasprostranjene, dugoročne i ozbiljne” štete po životnu sredinu.

Komisija predlaže sredinu između ove dve opcije. Smatra se da je disjunktivni ENMOD test prenizak, jer vrste ekološke štete koje bi mogle spadati u definiciju ekocida uvek treba da budu “ozbiljne”, ako šteta nije teška/ozbiljna, ne treba je klasifikovati kao ekocid. Suprotno tome, konjunktivni test je nepotrebno visok i verovatno bi isključio određene radnje čije su predviđene posledice ozbiljne i dugoročne, ali ne nužno široko rasprostranjene; ili su ozbiljne i široko rasprostranjene, ali ne nužno dugoročne.

  1. “Ozbiljna”

“Ozbiljna” označava štetu koja uključuje vrlo ozbiljne štetne promene, poremećaj ili štetu bilo kom elementu životne sredine, uključujući izuzetno ozbiljne uticaje na ljudski život ili prirodne, kulturne ili ekonomske resurse. Termin “ozbiljan” (težak) u ENMOD-u je Komitet za Razoružanje protumačio u značenju “ozbiljnim ili značajnim poremećajima ili štetom po ljudski život, prirodne i ekonomske resurse ili drugu imovinu”. Vojni priručnici brojnih zemalja usvajaju istu definiciju “ozbiljnog” prilikom rešavanja štete po životnu sredinu. Komisija smatra da je ovo dovoljan prag štete za svrhe zločina ekocida. Komisija je zamenila „kulturne resurse” za „ostala dobra”, kako bi se eksplicitno izrazila kulturna vrednost elemenata životne sredine, posebno starosedelačkim narodima. Referenca na.„bilo koji element životne sredine” ima za cilj da jasno stavi do znanja da je dovoljno uticati na bilo koji element obuhvaćen definicijom životne sredine, odnosno na „Zemlju, njenu biosferu, kriosferu, litosferu, hidrosferu i atmosferu, kao i na svemir”

i. “ Široko rasprostranjen”

“Široko rasprostranjeno” označava štetu koja se proteže izvan ograničenog geografskog područja, prelazi državne granice ili je pretrpi čitav ekosistem ili vrsta ili veći broj ljudskih bića.

U kontekstu ENMOD-a, Odbor za Razoružanje protumačio je „široko rasprostranjeno” da znači štetu koja obuhvata područje u razmeri od nekoliko stotina kvadratnih kilometara. Uputstva za API se slično fokusiraju samo na geografske razmere, definišući „široko rasprostranjenu” kao hiljade kvadratnih kilometara.

Komisija smatra da obe interpretacije postavljaju prag koji rizikuje da bude previsok, jer bi se na taj način isključila posebno teška dela ekološke štete koja nanose štetu hiljadama ljudi u jednom gradu ili naseljenom mestu, na primer. Štaviše, zahtev za preciznim geografskim područjem je neprikladan kada se radi o šteti određenim klimatskim sistemima koji nemaju područja koja se mogu definisati. Komisija umesto toga predlaže da se šteta proširi “izvan ograničenog geografskog područja”.

Zahtev “široko rasprostranjen” može biti zadovoljen i ako šteta pređe državne granice, što odražava princip sprečavanja značajnih prekograničnih šteta, priznat u međunarodnom zakonu i zakonu o životnoj sredini5.

Na kraju, Komisija je pozajmila od ICC-a tumačenje “široko rasprostranjeno” u okviru Zločina protiv čovečanstva, tačnije – koji pogađa veliki broj ljudi6 Ovaj poslednji široko rasprostranjeni antropocentrični koncept prilagođen je ekocidu kako bi obuhvatio čitave ekosisteme ili vrste.

ii. “ Dugotrajan”

“Dugotrajno” označava štetu koja je nepovratna ili koja se ne može nadoknaditi prirodnim oporavkom u razumnom vremenskom roku.

“Dugotrajno” se odnosi na vremensku prirodu štete. Odbor za razoružanje protumačio je usko povezan pojam „dugotrajan“, izraz koji se koristi u ENMOD-u, da znači period od nekoliko meseci ili sezone, dok uputstva za API tumače „dugotrajni“ kao period decenija. Obe interpretacije smatrane su problematičnim – jedna je verovatno prekratka, a druga potencijalno preduga – kao i donekle proizvoljna.

Komisija umesto toga predlaže formulaciju koja uključuje nepopravljivu štetu ili, alternativno, štetu koja se ne može prirodno nadoknaditi u razumnom vremenskom roku. Da primetimo, ovaj standard ne zahteva čekanje da protekne razumni vremenski period pre nego što bi moglo da se pokrene tužba. Šta predstavlja „razumni vremenski period” zavisiće od konkretnih okolnosti bilo koje situacije.

U svakom slučaju, „znanje o značajnoj verovatnoći” ispuniće se tamo gde je očigledno da je verovatno da će šteta biti nepopravljiva i da će imati dugoročne posledice ili da se neće moći ispraviti u razumnom vremenskom periodu

b. „Nezakonite ili bezobzirne radnje

Ovaj drugi prag je neophodan jer nisu sve radnje koje bi mogle prouzrokovati ozbiljnu i široko rasprostranjenu ili dugoročnu štetu po životnu sredinu nelegitimne ili čak nepoželjne. Međunarodno krivično pravo, poput zakona o životnoj sredini, mora dozvoliti legitiman razvoj. .

i. “Nezakonito”

Uvođenje kvalifikatora “nezakonito” obuhvata ekološki štetne radnje koje su već zakonom zabranjene. Komisija je smatrala da je ovo suženje nezakonito prema međunarodnom pravu. Međutim, činilo se da je ovo preusko. Međunarodno ekološko pravo sadrži obaveze država u ugovorima i običajnom pravu, ali relativno malo apsolutnih zabrana, a veliki deo zaštite ostavlja da bude formulisana na nacionalnom nivou, kroz nacionalne zakone. Iako se na zakonitost akta prema relevantnom nacionalnom zakonu ne može osloniti da bi se dozvolile radnje koje su nezakonite prema međunarodnom pravu, nema razloga da se nezakonitost na nacionalnom nivou – posebno kao pitanje domaćeg krivičnog prava – ne uključi u definiciju međunarodnog prava7.

ii. “Bezobziro” (nemilosrdno)‘

“Bezobzirno” znači sa nepromišljenim zanemarivanjem štete koja bi očigledno bila prekomerna u odnosu na očekivane socijalne i ekonomske dobiti.

Termin „bezobzirno” je poznat u međunarodnom krivičnom pravu. Pojavljuje se u Rimskom statutu, zajedno sa nezakonitim, u članu 8 (2) (a) (iv) – „opsežno uništavanje i prisvajanje imovine, koje nije opravdano vojnom nuždom i izvršeno je nezakonito i bezobzirno”. Uobičajeno prihvaćeno značenje bezobzirnosti je ili nameravanje ili nesmotreno zanemarivanje zabranjenih posledica.8

Zabranjena posledica u ovom slučaju je šteta po životnu sredinu koja bi bila očigledno prekomerna u odnosu na očekivane socijalne i ekonomske dobiti. Ovo uvodi test proporcionalnosti u definiciju koja odražava principe zakona o životnoj sredini.

Mnogi nacionalni i međunarodni zakoni o životnoj sredini uključuju balansiranje štete po životnu sredinu u odnosu na socijalne i ekonomske koristi, što se izražava u principu održivog razvoja, a Komisija je imala na umu da društveno korisni akti, poput stambenog razvoja i saobraćajnih veza, mogu izazvati ozbiljne bilo široko rasprostranjene ili dugoročne štete po životnu sredinu.

Slični testovi proporcionalnosti pojavljuju se u velikom broju ratnih zločina u Rimskom statutu, uključujući član 8 (2) (a) (iv) i član 8 (2) (b) (iv), odredbu o zaštiti životne sredine u oružanom sukobu. U tim slučajevima uništavanje se meri prema vojnoj prednosti ili potrebi.

“Radnje”

Komisija je nastavila na osnovu toga da reč „radnje” uključuje pojedinačne radnje ili propuste ili kumulativne radnje ili propuste

c. “Životna sredina”

“Životna sredina” označava zemlju, njenu biosferu, kriosferu, litosferu, hidrosferu i atmosferu, kao i svemir.

Komisija prepoznaje da se definisanje “okruženja” (ili „prirodnog okruženja”) pokazalo izazovnim za međunarodno pravo. Do danas ne postoji jedinstvena dogovorena definicija ovih pojmova. Dostupne definicije se razlikuju s obzirom na njihov obim, sadržaj i pristup. Jedan od mogućih pristupa bio je ostavljanje izraza „životna sredina“ nedefinisanog, kao što je to učinila Komisija za međunarodno pravo u temi „Zaštita životne sredine u odnosu na oružane sukobe”.
Jedna od koristi ovog pristupa je da se, evolucija znanja može uzeti u obzir, za potrebe ovog zločina, kako se ljudsko razumevanje okoline menja.

Komisija je odlučila da usvoji drugačiji pristup, uzimajući u obzir da krivični zakon može zahtevati veću jasnoću i specifičnost nego što bi to mogao biti slučaj u opštem kontekstu zakona o životnoj sredini. Stoga je za naše ograničene svrhe termin definisan kao „zemlja, njena biosfera, kriosfera, litosfera, hidrosfera i atmosfera, kao i svemir”.

Ova definicija se zasniva na naučnom prepoznavanju interakcija koje čine „životnu sredinu”.

3. Mens Rea

Član 30 predviđa podrazumevanu mens rea za krivična dela Rimskog statuta. Što se tiče posledica, podrazumevani mens rea je sledeći: „Osoba ima nameru gde… ta osoba želi da izazove tu posledicu ili je svesna da će se ona dogoditi u uobičajenom toku događaja”. Iako postoji neka rasprava o obimu ovog jezika, većina odluka i komentatori zaključili su da je potrebna svest o gotovoj sigurnosti da će se posledice dogoditi.

Obzirom na visoke pragove za posledice u okviru definicije ekocida, Komisija je ocenila da je podrazumevani mens rea za takve posledice prema članu 30 preuzak i da neće obuhvatiti ponašanje koje rezultira, sa velikom verovatnoćom, ozbiljnu i široko rasprostranjenu ili dugoročnu štetu na životnu sredinu. Stoga Komisija predlaže mens rea nepromišljenosti ili dolus eventualis, zahtevajući svest o značajnoj verovatnoći ozbiljne i rasprostranjene ili dugoročne štete.

Ova mens rea je dovoljno teška da se osigura da će samo one osobe sa značajnom krivicom za ozbiljnu štetu u životnoj sredini biti odgovorne.

4. Ugroženost

Krvica za zločin ekocida vezuje se za stvaranje opasne situacije, a ne za određeni ishod. Naručivanje dela sa znanjem o značajnoj verovatnoći da će prouzrokovati ozbiljnu i široko rasprostranjenu ili dugoročnu štetu je ono sto se ovde smatra krivicnim delom.

Zločin ekocida je stoga formulisan kao krivično delo ugrožavanja, a ne kao materijalni rezultat.

To je slučaj sa brojnim zločinima iz Rimskog statuta, posebno sa članom 8 (2) (b) (iv), ratnim zločinom namernog pokretanja napada znajući da će takav napad izazvati … široko rasprostranjeno, dugoročno i ozbiljno oštećenje prirodnog okruženja koje bi bilo očigledno prekomerno u odnosu na očekivanu konkretnu i direktnu ukupnu očekivanu vojnu prednost.
Slična konstrukcija se pojavljuje i u drugom „napadu” ratnom zločinu. Članovi 8 (2) (b) (i) – (iii).

Još jedan primer pruža Zločin Genocida. Prema Članu 6 Rimskog statuta ne postoji zahtev da zaštićena grupa zaista i bude uništena, u celini ili delimično. Zločin se sastoji u sprovođenju radnji kojima se želi postići taj cilj.

Ugroženost je takođe ključna za članove 35 (3) i 55 (1) API-ja, koji zabranjuju upotrebu „metoda ili sredstava ratovanja koja su namenjena ili se može očekivati da izazovu široko rasprostranjenu, dugoročnu i ozbiljnu štetu na prirodno okruženje”

1 Vidite, npr. , IACHR, Savetodavno mišljenje OC-23/17 o životnoj sredini i ljudskim pravima, 15. novembar 2017, odeljak VII. C; ILCNacrt članaka o sprečavanju prekogranične štete od opasnih aktivnosti 2001.

2 [1] Članovi 35 (3) i 55 (1) zabranjuju upotrebu “metoda ili sredstava ratovanja koja su namenjena ili se može očekivati da izazovu,široko rasprostranjena, dugoročna i ozbiljna šteta po prirodnu sredinu”; Videti fusnotu 4

3 ENMOD koristi izraz „dugotrajno”(Član I), a ne „dugoročno”

4 Nacrt zakona o zločinima protiv mira i sigurnosti čovečanstva 1996., član 26. – Namerno i teško oštećenje životne sredine „Pojedinac koji namerno (svojom voljom) prouzrokuje ili naredi nanošenje široko rasprostranjene, dugotrajne i ozbiljne štete prirodnoj okolini,po osudi za to, biće osuđen”.

5 Vidite, npr. , IACHR, Savetodavno mišljenje OC-23/17 o životnoj sredini i ljudskim pravima, 15. novembar 2017, odeljak VII. C; ILC Nacrt članaka o sprečavanju prekogranične štete od opasnih aktivnosti 2001.

6 Vidite, npr. ICC, Pretpretresno veće III, Situacija u Centralnoafričkoj Republici, Tužilac v.Bemba, „Odluka po tužilaštvuPrijava za nalog za hapšenje protiv Jean-Pierrea Bembe Gomba”, (ICC-01 / 05-01 / 08), 10. juna 2008, para. 33

7 Na primer, usklađenost sa nacionalnim zakonima može se koristiti za utvrđivanje elemenata određenih krivičnih dela prema članu 7 Rimskog Statuta, kao što su članovi (7) (1) (d) i (e).

8 MKSJ, Kordić i Čerkez, Presuda Pretresnog veća, 2001: – Elementi zločina bezobzirnog uništavanja koji nisu opravdane vojne potrebe koje se regulisane prema članu 3 (b) Statuta zadovoljavaju se kada: (i) se uništavanje imovine događa u velikim razmerama;(ii) uništavanje nije opravdano vojnom nuždom; i (iii) učinilac je postupio sa namerom da uništi imovinuili u bezobzirnom zanemarivanju verovatnoće njegovog uništenja.

Paras 346-347. ICTY, Brdanin, Trial Chamber Judgment, 2004: „U vezi sa neophodnim mens rea za [bezobzirno] uništavanje ili devastaciju imovine prema članu 3 (b), jurisprudencija ovog Tribunala je konzistentna. Uništavanje ili razaranje mora da su počinjeni namerno, sa znanjem i voljom zabranjenog rezultata ili u bezobzirnom zanemarivanju verovatnoće uništenja ili razaranja”. Para. 593.