ZAKON O EKOCIDU

Zakon o Ekocidu – zakonodavstvo za zdravu planetu

Etimološki – ekocid bukvalno znaci ubiti svoj dom! Naš dom je nasa Priroda i planeta Zemlja na kojoj živimo. I ona pod hitno mora pravno biti zaštićena!

Kako bi imali zdravu planetu, društvo treba da zaštiti ekosisteme a to zahteva efikasno međunarodno pravo – Zakon o Ekocidu. Trenutno je oštećenje i uništavanje živog sveta u ogromnim razmerama još uvek dozvoljeno u praksi, jer jedva da postoje adekvatne sankcije.

Zakon o Ekocidu: je predlog međunarodnog zakona pri Rimskom Statutu koji bi, kao 5ti, trenutno nedostajući Zločin Protiv Mira, kriminalizovao masovno ubijanje Prirode – koje bi onda postalo zločin kojem bi se sudilo na Međunarodnom Krivičnom Sudu

Uvrštavanjem  ekocida – masovnog uništavanja ekosistema –  kao zločina pod jurisdikcijom Međunarodnog krivičnog suda ICC – može ovo promeniti, uspostavljanjem pravnog okvira i obavezujućih pravila za zaštitu zdravlja i napretka planete i svih ostalih koji na njoj žive.

Kako zakon o ekocidu može uticati na našu buduću putanju (pravce razvoja)?

Zakon o ekocidu će pomoći u zaštiti biološke ranovrsosti  tako što će zaštititi domove živih bića, smanjiti zagađenje i uništavanje ekosistema, pomoći u ublažavanju klimatskih promena tako što će zaštititi važne rezervoare ugljenika i ubrzati prelazak na regenerativne alternative.

Masovna degradacija ekosistema je osnovni uzrok siromaštva, gladi, rata i migracija. Zakon o ekocidu smanjuje učestalost najnepromišljenijih i najdestruktivnijih aktivnosti, doprinoseći mirnijem i stabilnijem svetu i u procesu štiteći osnovna ljudska prava.

Glavni cilj je sprečiti, zaustaviti mnoge veoma štetne radnje pre nego što se dogode. Postavljanjem masovnog ubijanja Prirode –  ekocida  kao krivicnog zločina može biti od aktivne pomoci donosiocima odluka (uključujući investitore, finansijske institucije i osiguravajuća društva), da pažljivo razmisle PRE nego što odluče da dovedu ekosisteme u opasnost.

Zakon treba da bude međunarodni, da štiti prirodni svet svuda.

Međunarodni zakon o ekocidu pruža preko potrebnu bezbedniju putanju za zdraviju i prosperitetniju budućnost za sve.

Procedura za dodavanje ekocida u Rimski Statut

Rimski Statut reguliše rad Međunarodnog krivičnog suda (ICC-MKS). On trenutno sadrži četiri zločina protiv mira: zločine protiv čovečnosti, genocid, ratne zločine i zločine agresije.

Predlog je da se Rimski Statut izmeni i dopuni tako da se uključi i peti zločin: ekocid.

Procedura za izmenu Rimskog statuta je utvrđena Statutom i već je primenjena kada je dodat četvrti zločin protiv mira – zločin agresije. Postoje četiri koraka za uvrštavanje dodatnog krivičnog zločina.

  1. Svaka država koja je ratifikovala (zvanično pristala na) Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda (MKS) može predložiti amandman. Trenutno postoje 123 ovakve „države članice”
  2. Većina prisutnih koji glasaju na narednoj godišnjoj skupštini MKS-a saglasna je da se amandman može razmatrati. Jedna država, jedan glas.
  3. Dodavanje u Statut. Najmanje 2/3 većine država članica (trenutno 82/123) treba da bude ZA amandman. Verovatno će se o konačnom tekstu amandmana raspravljati i usaglasiti među državama članicama.
  4. Ratifikacija. Države članice tada mogu da ratifikuju (zvanično da priznaju sporazum) i moraju da uvedu ovaj zakon u svoje nacionalno zakonodavstvo godinu dana kasnije.

Predložena definicija

Zakon o Ekocidu - definicija

Krajem 2020. godine, na zahtev dvoje švedskih parlamentaraca, Rebeka le Moine (MP) i Magnusa Manhammara (S), Fondacija Stop Ecocide sastavila je komisiju stručnjaka za međunarodno pravo iz celog sveta, a u junu 2021. komisija je predstavila pažljivo osmišljenu definiciju ekocida kao krivičnog dela.

Pošto je zasnovana na pravnom presedanu, uključujući koncepte i definicije koji se već koriste u međunarodnom pravu, ova definicija je spremna da ‘legne’ na svoje mesto..

Predloženi amandman na Rimski statut kojim bi se uključio zločin ekocida glasi ovako:

  1. Za svrhu ovog statuta, “ekocid” podrazumeva nezakonita ili bezobzirna dela počinjena sa znanjem da postoji velika verovatnoća da će ta dela prouzrokovati teške i široko rasprostranjene ili dugoročne štete po ekosisteme.
  2. Za svrhe paragrafa 1: 
  • Bezobzirno” znači uz nepromišljeno zanemarivanje štete koja bi očigledno bila prekomerna u odnosu na očekivane socijalne i ekonomske koristi;
  • Teška” označava štetu koja uključuje vrlo ozbiljne štetne promene, poremećaje ili štetu bilo kom elementu ekosistema, uključujući ozbiljne uticaje na ljudski život ili prirodne, kulturne ili ekonomske resurse;
  • Široko rasprostranjeno” označava štetu koja se proteže izvan ograničenog geografskog područja, prelazi državne granice ili je pretrpi čitav ekosistem ili vrsta ili veliki broj ljudskih bića
  • Dugoročno” označava štetu koja je nepovratna ili koja se ne može nadoknaditi prirodnim oporavkom u razumnom vremenskom roku;
  • Prirodna okolina” označava zemlju, njenu biosferu, kriosferu, litosferu, hidrosferu i atmosferu, kao i svemir

Više informacija o obrazloženju ovako predložene definicije možete pronaći ovde.

Često postavljana pitanja

O PRAVNOJ DEFINICIJI

Zašto definicija ne navodi određene radnje?

Ako su neke radnje navedene kao zabranjene, onda se za druge može pretpostaviti da su dozvoljene, pa se smatralo da je najbolje da se definicija zasniva na potencijalnim posledicama – određeni nivo ozbiljne štete.

Na taj način, definicija ostaje relevantna kako se praksa menja (otporna na budućnost). (“future-proof”).

Da li se krivično delo odnosi na štetu po samoj Prirodi?

Da odnosi se. Neki aspekti zločina uključuju ljude (jedan od mogućih kriterijuma za „široko rasprostranjeno” utiče na „veliki broj ljudskih bića”), ali je ovim Zakonom obuhvaćeno ugrožavanje ekosistema ili vrste ili bilo kog elementa životne sredine. Definicija je ekocentrična kao i antropocentrična po obimu .

Zašto ne postoje precizni pragovi za  “široko rasprostranjeno” ili “dugoročno”?

Zato što se smatralo da su svaki precizni brojevi proizvoljni i možda ne odgovaraju određenim okolnostima. Ostavljanjem definicija “široko rasprostranjeno” i “dugoročno” otvorenim za određeni stepen tumačenja, sudije će utvrditi odgovarajuće pragove u skladu sa predmetom.

Da li će zločin obuhvatiti narušavanje načina života starosedelaca?

Da, ako je narušavanjej potencijalno ozbiljno. Ovo je razlog posebnog uključivanja reči “kulturni“ u definiciji pojma „teška”.

Koji stepen namere je potreban da bi bila krivično delo?

Aspekt namere ili mens rea zločina je nebriga – izvršilac je delovao znajući da postoji “velika verovatnoća” ozbiljne štete nastale njihovim ponašanjem, ali su ipak tako postupili.

Ako je delo bilo nezakonito, to je jedini test. Ako je ponašanje bilo zakonito, onda bi i dalje moglo biti ekocid ako je u pitanju drugi nivo nepromišljenosti, tj. delo je bilo „bezobzirno – nemoralno“ – izvršilac je zanemario da bi štetan ishod bio očigledno prevelik u poređenju sa predviđenim društvenim i ekonomskim koristima.

Na čije društvene i ekonomske koristi se odnosi definicija “bezobzirno”?

Ovaj termin koristi uravnotežen pristup koji je uobičajen u zakonu o životnoj sredini, pošto mnoge ljudske aktivnosti uključuju određeni nivo štete po prirodu. Pitanje je da li je ta ravnoteža uzeta u obzir i da li se razumno pristupilo i da li će štetni efekti verovatno biti veći od koristi?

Projekat može nekome doneti mnogo novca i doneti korist nekolicini ljudi, ali ako će stvorena šteta ozbiljno naškoditi mnogim drugima (npr. lokalnim ili autohtonim zajednicama) ili poremetiti ekosisteme, onda bi ovi kriterijumi mogli biti ispunjeni.

Da li se mora dokazati da je šteta nastala da bi se krivično delo primenilo?

Ne. Krivično delo se definiše kao ugrožavanje, što znači da se kriminalizuju dela za koja postoji velika verovatnoća nanošenja teške i široko rasprostranjene ili dugotrajne štete, bez obzira na to da li je šteta već nastala.

Ovo je u skladu sa drugim zločinima iz Rimskog statuta i posebno je prikladno za zločine protiv prirode, jer ako postoji uslov da se šteta stvarno manifestuje pre nego što je krivično gonjenje moguće, u praksi je teže zaštititi životnu sredinu..

Kakav je efekat upotrebe izraza „nezakonito” kao kriterijuma za akte ekocida ?

Jedan od ozbiljnih problema sa zakonima o životnoj sredini trenutno je njihova slaba primena, tako da kriminalizacija uništavanja koje je nezakonito bilo u nacionalnom ili međunarodnom pravu  čini tri važne stvari:

  1. podstiče potencijalne počinioce da se angažuju na dubinskoj analizi poslovanja u pravom smeru, tj. da istraže kako najbolje ostati na pravoj strani zakona kako bi se izbegao ekocid (umesto da zaobilaze regulativu vrlo malo strahujući od sankcija);
  2. osnažuje sve one koji rade na poboljšanju zaštite ljudi i planete – od aktivista na terenu do akademika, naučnika i nevladinih organizacija – da nastoje da pruže informacije, stručnost i izvrše pritisak na vlade da poboljšaju regulativu;
  • lje zaštitili prirodu, ekocid ostaje krovni zločin koji obuhvata i podupire te razvoje.

Da li bi samostalno vlade mogle da ozvaniče ovaj Ekocid zločin?

Apsolutno. Formulisan je tako da se uklopi u Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda (ICC), i kada bude uspostavljen, svaka država koja ga ratifikuje mora da ga ugradi u svoj domaći krivični zakon. Međutim, ništa ne sprečava da ovu definiciju koristi bilo koja vlada koja želi da predvodi ovaj proces, ili vlade koje trenutno nisu članice MKS-a.

(Preporučili bismo period postepenog uvođenja, kako bi se omogućilo uspostavljanje tranzicionih politika i usklađenost, ako se zakonodavstvo donosi samostalno u pojedinoj državi.)

Hoće li korporacije pokušati da zaustave uspostavljanje ovog zločina?

Nekoliko možda, ali naši dosadašnji razgovori sa korporativnim liderima sugerišu uglavnom pozitivan odgovor. Primenljivo sredstvo odvraćanja će zaista pomoći da se izjednače uslovi za igru, tako da činjenje prave stvari više neće stavljati kompanije u nepovoljan položaj.

Zaista je verovatno da će osloboditi nove nivoe inovacija i kreativnosti i usmeriti vladine subvencije u zdravijem pravcu.

Mnoga od rešenja koja su nam potrebna za tranziciju ka stabilnoj planeti već postoje ili su u razvoju, a ovaj zakon će ih snažno podržati sprečavanjem priliva finansija u prakse koje izazivaju ozbiljnu štetu.