PRAVA PRIRODE: Uvod i odnos prema naporima za ljudska prava.

I Uvod u prava prirode

Prava prirode priznaju da svi entiteti imaju urođena prava. Ovo predstavlja evoluciju u našem antropocentričnom pravnom sistemu, koji priznaje prava ljudima kao drugim entitetima (kao što su korporacije), ali ne i prirodi, od koje zavisi sav život.   

Prava prirode proizlaze iz autohtonih pogleda na svet, kojima se naše kolektivno društvo sve više okreće u vremenu ekološke opasnosti. Njegove teorije primenjene na zapadne sisteme upravljanja dalje su razvijali ekološki mislioci, kao što je Thomas Berri, koji je napisao o poreklu prava prirode da ”Prava potiču odakle potiče i postojanje. Ono što određuje postojanje određuje prava”.[1] Konkretno, postoje najmanje tri prava za svakog člana zemaljske zajednice: pravo da bude, pravo na stanište i pravo na ispunjavanje svoje uloge u neprestanim procesima zemaljske zajednice. [2]

Kada su Ujedinjene nacije izradile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, odbor za izradu primetio je da „ vrhovna vrednost ljudske ličnosti… nije nastala u odluci svetovne moći, već u činjenici da postoji.” Slično tome, kao što ljudi imaju prava zbog postojanja, tako i priroda ima prava jer postoji. Prava prirode je pravno tumačenje pogleda na svet koji su milenijumima imale mnoge autohtone nacije. Mnoge autohtone tradicije uče da su ljudi i životinje jednaki i susedi u zemaljskoj zajednici.  Tradicije naglašavaju da svi članovi zajednice zavise od zdravlja i dobrobiti planete. Ukorenjeno u dubokom domorodačkom znanju je duboko poštovanje i razumevanje da su priroda i ljudi blisko povezani i da „ voleti prirodu znači  voleti sebe”.[3]

Pravni sistem prava prirode je usredsređen na Zemlju, a ne na čoveka. Umesto da se fokusira isključivo na odnose među ljudima, zakoni o prirodnim pravima regulišu odnose između svih članova zemaljske zajednice. Ovo je u potpunoj suprotnosti sa pravnim sistemima širom sveta, gde se priroda tretira kao „vlasništvo“. Kao takvi, zakoni o životnoj sredini „zapravo legalizuju štetu po životnu sredinu regulišući koliko zagađenje ili uništavanje prirode može da se dogodi u okviru zakona” u cilju zaštite svojine, ljudskih i prava korporacija.

Potreba za pravnom zaštitom prirodnog okruženja može se uočiti širom sveta zbog uništavanja vrsta i ekosistema na veliko. U većini velikih zemalja zakon zahteva kvantitativnu štetu na ljudima kao preduslov za izvođenje spornih ( ) na sud. Nažalost, to često znači da se šteta mora prvo naneti pre nego što lokalne zajednice ili oštećeni dobiju pravni  .

II Zašto su prava prirode neophodna

Mnogi veruju da je priznavanje zakonskih prava Prirodi sledeći veliki pokret zasnovan na pravima, koji se temelji na osnovama prethodnih pokreta zasnovanih na pravima, kao što su dečja prava, ukidanje ropstva, žensko pravo glasa, istopolnih brakova, nedavni događaji vezani za prava životinja i drugi. Kroz ove pokrete zasnovane na pravima, zakon je evoluirao tako da odražava veća moralna i etička razmatranja u društvu.   

Ali zar nemamo već zakone o zaštiti životne sredine koji štite našu planetu?

Da i ne. Iako naši postojeći zakoni o zaštiti životne sredine pomažu usporavanju uništavanja Prirode, oni nisu dovoljni da podstaknu promene neophodne za očuvanje sveukupnog  života na Zemlji. Jedan od razloga je taj što oni to rade kako bi zaštitili ljudsko korišćenje i uživanje u prirodnom svetu, umesto da štite Prirodu zbog sebe same. Drugi razlog je taj što naši zakoni o životnoj sredini imaju graničnu perspektivu, definišu koliko možemo zagađivati i iskorištavati, a da nikada ne   u obzir pozitivnu svrhu a to je održavanje zdravih ekosistema.

Prava prirode kažu da perspektiva usmerena na Zemlju predstavlja sledeću evoluciju zakona o pravima. Prava prirode imaju holistički pogled koji uključuje razmatranja ekosistema i ostalih članova zajednice koji se razvijaju zajedno. Umesto da sve ostalo „živo” smatra vlasništvom ili objektima, prava Prirode ekosisteme i njegove vrste smatra subjektima – koji zaslužuju pravnu zaštitu od štet .    

III  Prava prirode: Deo o razvoju tradicije Zakona o prirodi 

(Rights of Nature: Part of the Evolving Tradition of Rights Law)

Uzimajući u obzir koliko su ljudi na planeti, univerzalnost ljudskih prava je nedavni fenomen. Dečja prava, ukidanje ropstva i žensko pravo glasa predstavljaju evoluciju zakona o pravima. Svaka prekretnica u razvoju zakona o pravima značila je priznavanje prava za novu grupu koja se ranije smatrala nedostojnom(bezvrednom) da ima prava.   

Kako se sve više i više prethodno obespravljenih grupa pridružuje zajednici nosilaca prava, povećava se i potencijalni sukob, što zahteva rast nove vrste stručnjaka: advokati za prava  . Mnogi zakoni o pravima fokusiraju se na balansiranje sukobljenih prava ljudi, uključujući korporacije. Pod pravima prirode, ova posredovanja bi sada mogla da uključuju prirodno okruženje. 

Prava Prirode nisu ni nova ni revolucionarna ideja. Oslanjaju se na presedan i stručnost razvijenu kroz praksu ljudskih prava, građanskih prava, ženskih prava i prava životinja.  Ideju o tome  da priroda ima stav prvi put je predložio Christopher Stone u svom članku iz 1972. godine „ Da li drveće treba da ima stav?” koju je tada slavno podržao sudija Vilijam O. Douglas   (suprostavljenim) mišljenjem u predmetu Sierra Club protiv Morton (U. S. Vrhovni sud, 1972), u kojem je tvrdio da bi ekosistemi trebali da imaju mogućnost da se brane na sudu.

IV  Primeri  podzakonskih akata u skladu sa Pravima Prirode koje bi organizacije mogle da predlože za usvajanje

  1. Mreža bi pokrenula proces koji uzima u obzir prava prirode kao ključni element u planiranju, delovanju i odlukama svih članova.  
  2.  Mreža bi podržala prelazak na ekocentrični pogled na svet; konkretne akcije u očuvanju Prirode, njenih ekosistema i različitih oblika života, za sadašnje i buduće generacije; kao i proaktivno bavljenje oporavkom i zaštitom Prirode.
  3. Mreža bi poštovala (se ponašala)  ekocentrični moralni i etički  , sa osećajem univerzalne odgovornosti, identifikujući se sa celom zemaljskom zajednicom, kao i sa našim lokalnim zajednicama.  
  4. Mreža prepoznaje da autohtoni narodi imaju dugu istoriju razumevanja simbiotske  veze između ljudi i prirode koja podstiče obostrano koristan odnos, te će stoga promovisati i zaštititi tradicionalno znanje, inovacije i prakse autohtonih naroda. United Nations Official Document
  5. Mreža bi olakšala podršku i prepoznavanje osnovnih međusobnih veza između čovečanstva i prirode; promovišu harmoniju sa Zemljom, uključujući onu koje se zatiče u domorodačkim kulturama, da bi se učilo iz tih kultura i podržala i promovisala napore koji se ulažu od nacionalnog nivoa do nivoa lokalne zajednice kako bi se to sve odrazilo na zaštitu prirode.   

V Kako bi organizacije civilnog drustva  mogle da implementiraju ove podzakonske akte

  1. Članovi mogu da kreiraju pilot projekte (započnu kampanje) za očuvanje ekosistema (reka, šuma, planina, jezero, morsko područje itd.)  koristeći pristup zasnovan na pravima; ELC ima priručnike i smernice kako to učiniti.
  2. Članovi mogu da budu čuvari prirode; u parnicama ili u upravljanju zaštićenim područjima. Već postoji nekoliko primera kako starateljstvo nad ekosistemima može da funkcioniše u praksi. Na primer, na Novom Zelandu reka Vhanganui ima zakonske staratelje domorodačkih Maora i vlade koji štite prava i interese reke.  A u Kolumbiji „rečne zajednice” i vladini predstavnici učestvuju u aranžmanu u ime reke Atrato.
  3. Članovi mogu   da se zalažu za prava prirode i da ih obuhvate svojom misijom i radom ili  Članovi treba da zagovaraju prava prirode i da ih uvrste  u svoje misije i  rad.
  4. Da promovišu dalji razvoj Univerzalne deklaracije o pravima prirode, kao prvi korak ka pomirenju između ljudi i Zemlje koja je osnova našeg života, kao i temelj novog civilizacijskog pakta. 
  5. Članovi mogu da pruže podršku širenjem znanja,   i svesti o ekocentričnom pristupu korišćenju prirode, kao i da koordiniraju i sarađuju sa partnerima kako bi osigurali prenos i primenu znanja.
  6. Članovi mogu podržati restorativne i zaštitne aktivnosti i politike za održavanje zdravog i naprednog ekosistema, biodiverziteta i celokupnog života koji zavisi od njih.  
  7. Članovi mogu objaviti belu knjigu, okvir, deklaraciju, manifest ili drugi dokument u kome se dokazuje da destruktivni rudarski projekti narušavaju prava prirode.
  8. Članovi se mogu zalagati za razmatranje prava prirode u vezi sa određenim rudarskim projektima.  

VI. Pobede Prava prirode

Dok  međunarodni pokret napreduje, pojedinačne zemlje i zajednice su uzele stvari u svoje ruke usvojivši moćne zakone koji stvaraju presedane.

  • Ekvador je svojim ustavom iz 2008. dodelio zakonska prava prirodi. 2008 Constitution
  • Bolivijski zakon iz 2010. godine o pravima majke Zemlje precizira ta prava i ljudsku odgovornosti za zaštitu prirodnih sistema 2010 Law on the Rights of Mother Earth
  • Lokalne zajednice u SAD-u, kao što je Pittsburgh zbog svojih bitaka protiv frackinga, ugradile su u svojim opštinskim ustavima pravo prirode da postoji i da procveta Pittsburgh in its battles against fracking
  • godine, Earth Law Centar pomogao je gradu Santa Monika da prizna „i prava zajednica i ekosistema” u svom  Earth Law Center helped the city of Santa Monica
  • Novi Zeland je stvorio neverovatan presedan 2017. godine kada je reka Whanganui (Vhanganui), višedecenijskim naporima Maora, proglašena pravnim licem. Takođe su postavili zakonske staratelje radi sprovođenja prava i interesa Vhanganuija.
  • Sudski sistem Kolumbije priznao je zakonska prava reci Atrato i takođe celoj kolumbijskoj prašumi Amazon u zasebnoj odluci. legal rights of the Atrato River

Međunarodne institucije i sudovi takođe su počeli da priznaju prava prirode.

  • Rezolucija 100 (2012) Međunarodne unije za zaštitu prirode „uključuje prava prirode kao centralno gledište u donošenju odluka IUCN- .”
  • godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija započela je program Harmonija s prirodom koji neprekidno hvata zamah kroz seriju interaktivnih dijaloga od 2011. godine. Harmony with Nature  
  • Međuamerički sud za ljudska prava (The Inter-American Court of Human Rights) podržao je pristup pravima prirode u Savetodavnom mišljenju OC-23/17 od 15. novembra 2017. godine, prvi put izjavivši da pravo na zdravu životnu sredinu predstavlja autonomno pravo.

VII Prava domorodačkih naroda i prava prirode

Kao što je napred navedeno, pokret za prava prirode inspirisan je sistemima verovanja autohtonih naroda širom sveta. Takođe je prisutno ponovno oživljavanje pokreta u vladama širom sveta tokom poslednjih 10 godina. U Ekvadoru su autohtoni narodi bili ključni za njihovo uključivanje u Ustav iz 2008. Godine. Uoči njegovog usvajanja, neki domorodački lideri izrazili su zabrinutost da se prava prirode mogu koristiti za narušavanje njihovog suvereniteta, ali na kraju su mnogi verovali da je to novo sredstvo koje se može koristiti za odbranu ekosistema uz podršku autohtonih prava koji se preklapaju. To je uglavnom bilo u praksi. Iako je njegova primena nesavršena, prava prirode se primenjuju kao pristup životu u harmoniji sa prirodom, ukorenjen u andskom autohtonom konceptu sumak kavsai (buenvivir na španskom, dobar život na našem).  

U Americi, brojne plemenske nacije donele su zakone o pravima prirode. Tu spadaju nacija Ponca (koja je usvojila zakon o pravima prirode), nacija Ho-Chunk (koja dodaje amandman o pravu prirode svom plemenskom ustavu), narod Ojibwe (koji je dao zakonska prava divljem pirinču) i Yurok Pleme koje je priznalo prava reke Klamath. Iako je još uvek u ranoj fazi, Prava prirode se oblikuju kao moćno sredstvo plemena koje služi kao podloga njihovim dugogodišnjim pravima koja se tiču ekosistema.

Sudovi su takođe primenili Prava prirode da bi podržali biokulturna prava. 2018. godine, Kolumbijski ustavni sud primenio je Prava prirode te proglasio Reku Atrato „entitetom koji podleže pravima na zaštitu, čuvanje, održavanje i obnavljanje od strane države i etničkih zajednica”. Sud je takođe potvrdio biokulturna prava afro-kolumbijskih i autohtonih naroda koji su živeli u basenu Atrato, od kojih su mnogi raseljeni zbog tih rudarskih operacija. Članovi ovih zajednica su tada postavljeni za zakonske čuvare reke, zajedno sa starateljima iz vlade. Ovo pokazuje da prava prirode mogu osnažiti marginalizovane zajednice da ostvaruju svoja prava i brane one ekosisteme od kojih zavise.

Uprkos ovom pozitivnom presedanu, još uvek postoji zabrinutost nekih da će se prava prirode koristiti za kršenje autohtonih i drugih prava. Ovako nešto, se odigralo, na primer, u razvoju nacionalnih parkova koji su isključili domorodačke narode koji su nekada živeli na toj zemlji. Da bi se izbeglo iskorišćavanje prava prirode, ona se moraju razvijati ruku pod ruku sa autohtonim pravima i pravima drugih tradicionalno marginalizovanih naroda.

Konačno, iako su prava prirode sigurno usko povezana sa autohtonim tradicijama, ona se efikasno koriste u zajednicama širom sveta, uključujući i one sa manjim brojem autohtonih zajednica. Zajedno sa mnogim drugim američkim zajednicama, Santa Monika je iskoristila prava prirode kao sredstvo za postizanje održivosti i formalizovanje svog celokupnog programa zaštite životne sredine. Meksiko Siti je priznao prava Prirode u svom novom ustavu…i tako dalje. Neki veruju da će jednog dana prava Prirode biti okosnica svih zakona o zaštiti životne sredine.

VIII Prava prirode i ljudska prava: rudarska perspektiva

Moramo priznati da kratkovidi rudarski projekti često krše i ljudska prava i prava prirode. Međunarodni sud za prava prirode (Tribunal) saslušao je više slučajeva o rudarstvu. Ovaj sud predstavlja inicijativu civilnog društva da pokaže kako Prava prirode funkcionišu u praksi. Takođe služi kao glas prirode u društvu u kojem su njegova prava prigušena. Jedan slučaj koji je Tribunal saslušao bio je o rudniku bakra i zlata Mirador, koji će ugroziti oko 450.000 hektara zaštićene prašume. Bilo je slučajeva nasilja, pa čak i ubistava „kritičara” rudnika. 

ELC je takođe napisao izveštaj o „ko-kršenjima” report on “co-violations” – aktivnosti u kojima se istovremeno krše prava prirode i ljudska prava. Mnoge od ovih aktivnosti izazvane su destruktivnim rudarskim projektima koji rezultiraju uništavanjem zajednice i ekosistema. Otkriveno je da su aktivnosti rudarstva (posebno iskopavanje minerala i metala) primarni faktor ko-kršenja u gotovo trećini od preko 200 slučajeva koje je ELC pregledao, više nego bilo koji drugi izvor ko-kršenja prava. „Da životu, Ne rudarstvu” pomogao je ELC-u da se proširi vest o (  do) izveštaju.

Figura 1. Primarni izvori ko-kršenja

Kako „Prava prirode“ pomažu u sprečavanju razaranja u praksi?

  • U zemljama u kojima su prava prirode već priznata – Ekvador, Bolivija, i u sve većem broju slučajeva na Novom Zelandu, Kolumbiji i drugde –prava prirode mogu se koristiti u zagovaranju, pravnim postupcima i drugim metodama zaustavljanja ili ublažavanja razarajućih rudarskih projekata.
  • Celovitiji pristup odlučivanju u vezi sa pravima prirode uzima u obzir ono što je prirodnom ekosistemu potrebno da povrati i održi zdravlje. Ovo bi se moglo iskoristiti za razmatranje koje rudarske projekte treba odobriti ili ne odobriti, pod kojim uslovima i zahtevati potpunu obnovu svih ekosistema oštećenih rudarstvom.
  • U zemljama u kojima prava prirode još uvek nisu priznata, njihovo uključivanje u kampanje protiv rudatskiih aktivnosti i dalje šalje snažnu poruku da prirodi moramo dati glas i da nećemo tolerisati njeno uništavanje.
  • Moramo postići sistemsku promenu na svim nivoima vlasti, uključujući priznavanje prava prirode, ako želimo da preokrenemo globalnu plimu degradacije životne sredine.
  • Dok ne promenimo odnos prema prirodi, uništavanje ekosistema iz rudarskih projekata i drugih pretnji nastaviće se. Prava prirode menjaju naš odnos prema prirodi: od objekata postaju subjekti, od vlasništva prelaze na pravno lice.

Početna ideja o pristupu ili načinu za promociju prava prirode koji bi Londonska rudarska mreža (LMN) mogla preduzeti uključuje sledeće:

  • Uključivanje prava prirode u misiju LMN-a.
  • Objavljivanje bele knjige, okvira, deklaracije, manifesta ili drugog dokumenta u kojem se tvrdi da destruktivni rudarski projekti krše prava Prirode da žive, napreduju i razvijaju se bez štete.  
  • Zalaganje da prava prirode treba razmotriti u vezi sa određenim rudarskim projektima.
  • Ostale aktivnosti koje podstiču zakonske promene, promovišu prava prirode i srodna ljudska prava i na kraju štite ljude i mesta oštećena rudarskim aktivnostima.

 IX  Dodatna literatura

  • Cormac Cullinan, advokat za zaštitu životne sredine u Južnoj Africi objavio je Wild Law 2002. godine koji je proširio koncepte koje je Stone prvo izložio. Divlji zakon, termin koji je smislio Cullinan daje prednost integritetu i funkcionisanju čitave Zemljine zajednice dugoročno nad interesima bilo koje pojedinačne vrste (uključujući ljude) u određeno vreme. Wild Law
  • Angažovana i informativna kompilacija najnovijih razmišljanja o Zakonu o Zemlji i pravima prirode – zahvaljujući Centru za životnu sredinu i društvo Rachel Carson, Može li priroda imati prava? Pravni i politički uvidi, Perspektive RCC: Transformacije u životnoj sredini i društvu 2017, br. 6. Uredili Anna Leah Tabios Hillebrecht i Maria Valeria Berros.
  • Craig Kauffman i Pamela Martin, “ Testiranje prava prirode Ekvadora: zašto neke tužbe uspevaju, a druge ne uspevaju?” (Rad predstavljen na godišnjoj konvenciji Udruženja međunarodnih studija, Atlanta, GA, 18. marta 2016).

FUS NOTE

[1] Id. at 103

[2] Id. at 101.

[3] United Nations General Assembly, Seventy-first session: Item 19 (h) of the provisional agenda, Sustainable development: Harmony with Nature, Aug. 1, 2016, p. 5, available at: http://bit.ly/UNHwN.

KOMENTARI

  • In most large countries, the law requires quantitative damage to humans as a prerequisite to taking a bad actor to court
  • Legal recourse
  • .  without ever considering a positive goal of thriving, healthy ecosystems.
  • Rights of Nature posits that an Earth-centred perspective represents the next evolution of rights law. Rights of Nature takes a holistic view which includes considerations for ecosystems and fellow co-evolving species. Rather than consider everything else alive as property or objects, Rights of Nature considers ecosystems and fellow species as subjects – deserving of legal protection from harm.
  • Sama dodala da bude jasnije ili treba brisati?
  • The idea of nature having standing was first proposed by Christopher Stone in his 1972 article “Should trees have standing?” then famously endorsed by Justice William O. Douglas’s dissenting judgment in Sierra Club v Morton (U.S. Supreme Court, 1972), in which he argued that ecosystems should have standing to defend themselves in a court of law.
  • The network would conduct itself with an ecocentric moral and ethical code, with a sense of universal responsibility, identifying itself with the whole Earth community as well as our local communities.
  • Members can ensure they advocate for and include Rights of Nature in their mission and work
  • Know-hows
  • natural  communities
  • Sustainability Bill of Rights, nisam ovako prevela nego sam otišla na  link i prevela naziv dokumenta. The City’s Sustainability Plan
  • “[incorporates] the Rights of Nature as the organizational focal point in IUCN’s decision making.”
  • “Yes to Life, No to Mining” assisted ELC with outreach on the report.
  • Both impacted communities and Nature itself should give free, prior, and informed consent to mining projects.