U najnovijem slučaju o Pravima Prirode, pleme tuži Sijetl u ime lososa iz reke Skagit

Pokret za prava prirode, koji nastoji da životinjama i drugim jedinkama u svetu prirode pruži istu pravnu zaštitu kao i ljudskim bićima, pokreće zakone i tužbe širom sveta.

 

Katie Surma

Januar 14, 2022

Losos – riba – tuži grad Sijetl pred plemenskim sudom Sauk-Sujatl, tražeći priznanje njenih zakonskih prava na postojanje, bujanje i regeneraciju.

Indijansko pleme Sauk-Sujatl podnelo je žalbu u Januaru mesecu u ime riba nakon izgradnje grada i rada hidroelektrana van rezervata na reci Skagit. Pleme, takođe tvrdi pozivajući se na prava koja ima, i navodi da je grad izgradio brane, početkom prve polovine 20. veka, bez konsultacija ili saglasnosti plemena.

Slučaj je najnoviji u nizu tužbi za prava prirode koje se pojavljuju u Američkim zajednicama i širom sveta. Ponegde su doneti i zakoni o pravima prirode. Prošle godine, White Earth Band of Ojibwe podneo je prvu akciju za sprovođenje prava prirode u američkom plemenskom suda, nastojeći da primeni (sprovede) prava divljeg pirinča protiv države Minesote. Takođe prošle godine, pet plovnih puteva bili su tužioci u tužbi pokrenutoj protiv investitora i države Florida, navodeći da je predloženim razvojem prekršena pravo reka da „postoje, teku, da budu zaštićene od zagađenja i da održavaju zdrav ekosistem.”

Cilj pokreta za Prava Prirode je višestruki: da se prirodnom svetu daju zakonska prava, na sličan način kao što ljudi, fondovi i korporacije imaju specifična zakonska prava; i da promeni svest ljudi, tako da svoj odnos prema prirodnom svetu vide kao odnos prema sebi sličnim u zajednici živih bića, umesto da Prirodu vide kao “stvar” ili imovinu koju može posedovati, čak u nekim slučajevima i uništiti. Pokret se u velikoj meri oslanja na starosedelačke poglede na svet.

U slučaju lososa, Sauk protiv Sietla navodi se da brane ometaju migraciju i mrest lososa, poznatog kao Tsuladxw, što dovodi do kolapsa populacije lososa u tradicionalnim plemenskim plovnim putevima.

“Grad je uradio stvari koje utiču na članove plemena i losose, koji su prema plemenskom pogledu na svet deo njihovog naroda,”rekao je Fiander. „Baš kao u državnim sudovima gde je odraslima dozvoljeno da zastupaju maloletne osobe, članovi plemena podneli su ovu tužbu u ime rođaka kojeg smatraju delom svog života”

Grad Sijetl odbio je da komentariše tužbu.

Reka Skagit teče kroz planine Cascade i preko zemlje predaka plemena i uliva se u Puget Sound. Reka i losos koji pliva u njoj, duboko su isprepleteni sa kulturom plemena, ceremonijalnim ritualima i ishranom. “Tsuladxw je deo naših tradicionalnih priča, učenja, načina života i duhovnosti od najranijih vremena do danas. Za Sahkuméhu Tsuladxw je živ kao i sva živa bića i oni su sa nama povezani” napisalo je u žalbi pleme, takođe poznato kao Sahkumehu.

Pleme, koje ima oko 300 članova, reklo je da je jedna od njegovih najviših vrednosti i najvažnijih usmenih zakona poštovanje cele Zemlje i njenih duhova:”…humanoidni, životinjski i duhovni oblici su uvek imali iste emocije i senzibilitet kao ljudi… Ovo su prirodni zakoni Stvoritelja.”

Traženje priznanja i ostvarivanje plemenskih prava

U tužbi Sauk protiv Sijeta se ne traži da plemenski sud naloži uklanjanje brana, već umesto toga traži deklaratornu presudu o sledećem:

  • Taj losos na teritoriji plemena „poseduje (neotuđiva) inherentna prava da postoji, buja, da se regeneriše i evoluira, kao i inherentna prava na obnavljanje, oporavak i očuvanje,” pored ostalih prava.
  • Da članovi plemena imaju odgovornost i zakonsku obavezu da štite lososa i ekosisteme na zemlji svojih predaka i šire
  • Da je grad Sijetl znao ili je trebalo da zna da je izgradnja brane preduzeta bez slobodne, prethodne, informisane saglasnosti plemena i lososa, „kao živih bića”
  • Da su akti grada prekršili Deklaraciju Ujedinjenih nacija o pravima starosedelaca
  • I da je grad prekršio savezno priznata prava plemena na lov, pecanje i okupljanje na zemlji njihovih tradicionalnih predaka, kršeći građanska prava plemena prema Ustavu SAD.

Tužba je, delimično, podnešena kao bi se uvrstio u javni zapis pogled na svet plemena o prirodnom svetu, kaže Fiander, koji je član Yakama nacije.

„Da je ovaj slučaj nastao pre 20 godina, svet možda ne bi bio spreman za njega. Ali s obzirom na sve što se dešava u svetu, uključujući klimatske promene, vreme je da se ovi kulturni stavovi čuju,” rekao je. „Postaje sve očiglednije da je stav plemena da su sve stvari povezane ispravan. Ako ne zaštitimo lososa, to će dovesti do lančane reakcije katastrofalnih događaja.”

Nekada je losos u reci Skagit brojao desetine hiljada, ali je njihova populacija pala na stotine, a vrste kao što je Puget Sound Chinook su navedene kao ugrožene po američkom zakonu o ugroženim vrstama.

Kako bi zaštitili lososa, pleme kaže da se delimično uzdržalo od svojih uobičajenih ribolovnih praksi i zatražilo od grada da izgradi “riblje staze” sredstvo za kretanje ribe kroz brane. Prema žalbi, Ipak je grad okrivio pleme za pad populacije lososa, što je dovelo do “uznemiravanja, zastrašivanja i nasilja” sprovedenih protiv pripadnika plemena.

Uznemiravanje, zajedno sa gubitkom prihoda i hrane zbog nestalih populacija lososa, teško je opterećivalo neke članove plemena, rekao je Fiander.

Potom je nastavio „Pleme, jedno od najsiromašnijih plemena u državi, ima rezervat od 19 jutara u udaljenoj oblasti Kaskadnih planina sa malom ekonomijom na koju se može osloniti. Kada imate smanjenje resursa na koje ste se oslanjali za ishranu i prodaju, to može lako da preraste u stvari poput depresije. Sve stvari su povezane.”

Kodifikovanje usmenih predanja

Mnogi zakoni o Pravima Prirode se pojavljuju širom sveta – u  nacijama od Novog Zelanda do Ugande i Ekvadora – postoje u usmenim zakonima starosedelačkih naroda vekovima.

To je slučaj sa indijanskim plemenom Sauk-Sijetl, koje je u žalbi istaklo razliku između njihove usmene tradicije, koja često ima prednost nad pisanim zakonima, i zapadnih pravnih sistema u kojima je „pisani zakon najviši oblik zakona.”

Sauk-Sijetl zasnivaju svoju tvrdnju da losos ima neotuđiva (inherentna) prava prema onome što nazivaju “prirodnim zakonima Stvoritelja,” principi slični filozofiji koja stoji iza tvrdnje Tomasa Džefersona u Deklaraciji nezavisnosti da su svi ljudi “obdareni od svog Stvoritelja određenim neotuđivim  pravima.”

Ako bude uspešna, tužba Sauk protiv Sijetla mogla bi ohrabriti druga plemena da zahtevaju poštovanje tradicionalnih prava na prirodne zakone bez postojanja pisanog zakona, kaže Thomas Linzey, viši pravni savetnik Center for Democratic and Environmental Rights (Centra za demokratska i ekološka prava), koji je pomagao u oba sudska spora vezana za divlji pirinač i plovne puteve na Floridi

Sauk-Sijetl, kao i drugi starosedelački narodi širom sveta, počeli su da kodifikuju, ili pismeno legalizuju, svoje tradicionalne zakone. Zakoni su spoj između zapadnih i starosedelačkih pravnih sistema, što je ideja koju je prvi izneo profesor prava iz Kalifornije Kristofer Stoun u članku za revizuju zakona iz 1972. „Da li drveće treba da ima pravnu  sposobnost?“ Sauk-Sijetl citira odlomak iz tog članka u svojoj žalbi:

“Svaki put kada postoji pokret koji traži dodeljivanje prava nekoj novoj „jedinki” (entitetu) njihov predlog mora da zvuči čudno ili zastrašujuće ili smešno. Ovo je delimično zato što sve dok stvar bez prava ne dobije svoja prava, ona se ne može posmatrati kao ništa drugo osim kao stvar koja koristi „nama” – onima koji u to vreme imaju imovinska prava na njima”

U međuvremenu, Federalna regulatorna komisija za energetiku je usred procesa ponovnog licenciranja brana, koji će biti završen 2025. Uticaj brana na populacije lososa je centralno pitanje u procesu ponovnog dobijanja licenci.

Fiander, koji je počasni član plemena Sauk-Sijetl, izrazio je svoju ogorčenost što gradska elektroprivredna kompanija nije uložila u jeftine tehnologije koje ribama omogućavaju sredstvo da zaobiđu brane reke Skagit, kao što su riblje merdevine. On se takođe nada da su sudovi i javnost spremni da prihvate ideju da neljudska bića imaju prava.

„Nije bilo tako davno kada je ideja da ljudi imaju pravo na advokata ili pravo na privatnost bila nova stvar i nečuvena,” rekao je. „Nove stvari se mogu prihvatiti. A s obzirom na to šta se dešava u svetu – krizu u svetu– vreme je da prihvatimo nov način razmišljanja.”

Katie Surma

Reporter, Pitsburg

Kejti Surma je reporterka Inside Climate News-a koja se fokusira na međunarodno pravo i pravdu o životnoj sredini. Pre nego što se pridružila ICN-u, bavila se advokaturom, specijalizovana za privredne parnice. Takođe je pisala za brojne publikacije, a njene priče su se pojavljivale u Vašington postu, USA Today, Chicago Tribune, Seattle Times i The Associated Press, između ostalih. Kejti je magistrirala istraživačko novinarstvo na Školi novinarstva Walter Cronkite na Državnom univerzitetu u Arizoni, magistrirala je na međunarodnoj vladavini prava i bezbednosti na ASU’s Sandra Day O’Connor College of Law, J. D. sa Univerziteta Duquesne, i diplomirala je istoriju umetnosti i arhitekturu na Univerzitetu u Pitsburgu. Kejti živi u Pitsburgu, u Pensilvaniji, sa svojim mužem Džimom Krouelom.

This entry was posted in Nekategorizovano. Bookmark the permalink.