Brazil restorativna pravda

U Brazilu, katastrofa na Marijani koju su izazvale rudarske kompanije Samarco, Vale i BHP 2015. godine bila je poligon za testiranje JR. Kvar brane koja sadrži jalovinu gvozdene rude i veoma otrovan otpad doveo je do smrti 19 ljudi, toksičnog muljnog klizišta koje je zbrisalo dva grada sa mape, uništenja ekosistema reke Doce i stotina raseljenih ljudi.  S obzirom na složenost slučaja, vreme potrebno za postupak i ekološku i socijalnu katastrofu, država je pokrenula projekat restauracije za pomoć žrtvama. Država je sklopila ugovor sa rudarskim kompanijama o osnivanju Fondacije Renova, koju u potpunosti finansiraju rudarske kompanije i koja je odgovorna za rešavanje ekološke i socijalne štete.

Ugovor je jedinstven po tome što je iznos novca koji kompanije duguju neograničen: on je “regenerativan” u smislu da su se obavezali da će finansirati fondaciju dok se reka potpuno ne obnovi i dok se priobalne zajednice ne vrate u status kuo ante.  Da bi vodio ovaj program, Renova je angažovala Dominika Bartera, svetski poznatog specijalistu restorativnih krugova. Dominikov rad se fokusira na stvaranju prostora za dijalog da bi se izrazila, između ostalog, tuga, razumevanje događaja i sprečavanje sukoba u zajednici (. . . ) u cilju stvaranja što boljih uslova za restorativno delovanje

Zatim vodi definisanje relevantnih akcija obnove i identifikaciju nezadovoljenih potreba. Paralelno sa rekonstrukcijom strukture zajednice i infrastrukture, primenjuju se tehnike obnove kako bi se regenerisali uslovi koji omogućavaju da reka živi. U tom pogledu, iako Brazil nije priznao prava prirode, proces obnove reke je sproveden sa opštim osećanjem da treba da povrati svoje pravo na zdravlje. To je probudilo svest da elementi prirode imaju prirodna prava. Pet godina kasnije, više od 200 miliona evra isplaćeno je žrtvama iako je situacija daleko od obnovljenog.